Табу теме савремене Србије

По први пут на српским телевизијама у нашим емисијама емитован је део аутентичних видеоснимака до којих су из шиптарских извора дошли „Браниоци отаџбине“:

  1. ноћни ратни окршај са Карауле Кошаре
  2. снимак убијеног руског добровољца у редовима Војске Југославије, над којим ликују шиптарски терористи показујући његову личну карту и ознаке војске у којој се борио;
  3. шиптарски пропагандни телевизијски музички спотови, у којима се позива на прогон и убиство Срба, као и изградњу Велике Албаније, под насловом „Убијаћемо их поново“;
  4. снимци постојања УЧК-а из 2001. године, две године после тзв. демилитаризације Покрајине и расформирања ове терористичке организације;
  5. списак 114 погинулих шиптарских терориста у окршајима на Караули Кошаре, са именима и презименима, датумом и местом рођења, где се под бројем 41 налази један Шиптар рођен 1978. у Београду, под бројем 44 Италијан, 81 Алжирац и 87 Француз;
  6. НАТО-мапа Косова и Метохије са обележеним местима која су гађана бомбама са осиромашеним уранијумом и упутством војницима КФОР-а. Примећено је и да су америчке снаге размештене у деловима Косова и Метохије где нема таквих места, као нпр. крај где се налази база Бондстил, док су опасна места додељена углавном италијанским војницима;
  7. пропагандну презентацију измишљене историје Шиптара на Балкану, као потомака старих Илира и староседелаца древне Дарданије, чији су главни градови били Приштина, Скопје, Вучитрн и Ниш, за време док су Срби још живели на просторима данашње Русије и Украјине;
  8. америчку конференцију за медије на којој се саопштава да је ухваћена група шиптарских терориста, све са оружјем и мапама циљева у Њу Џерсију;
  9. нови пропагандни телевизијски музички спотови, у којима се славе погинули шиптарски „хероји“, истичу споменици подигнути у њихову част и ужива над сателитским снимцима погодака српских циљева за време НАТО ваздушне кампање;
  10. подсетник на ширину шиптарских злочина 1998-2004. године, потпомогнутих НАТО бомбардовањем 1999;
  11. комплетан истражни поступак и изјаве сведока из села Клечка, као и снимак гробнице српских жртава у напуштеном рудном окну Волујак.

Поред ових покренуте су и следеће забрањене теме:

– последице бомбардовања територије Србије осиромашеним уранијумом;

– цивилизацијског злочина разрушених и преораних српских гробаља на Косову и Метохији;

– зашто се стидимо наших ратних хероја и зашто је Војска понижена;

– колико као друштво бринемо о ратним ветеранима и породицама погинулих војника и полицијаца? (Изнесен је податак да је само из СУП-а Пећ за време 1998. и 1999. године у терористичким нападима убијено 53 полицајца.)

– мартовски погром 2004. године, када су пред лицем целог света страдале неке од највећих светиња хришћанске Европе;

– зашто се не говори о шиптарским терористичким акцијама и злочинима из 1998. године (разлог је врло једноставан: када би се о томе проговорила пуна истина изгубило би се било какво оправдање за бомбардовање и сазнало би се зашто је реакција српских одбрамбених снага била легитимна);

– зашто се више не спомиње небивали злочин шиптарских терориста из августа 1998. године, када су 42 српска цивила киднапована из околине Ораховца и одведена, мучена, силована, убијена и спаљена у импровизованом крематоријуму у селу Клечка… Зашто су снимци истражних радњи које смо емитовали табу тема на свим другим српским медијима и пре и после 5. октобра 2000. године?

– зашто је по споразуму „Човић-Хекеруп“ после 2000. године из српских затвора „размењено“ ни за шта преко 2 000 шиптарских криминалаца и ратних злочинаца, који су већином пуштени на слободу и свечано дочекани чим су прешли административну границу?

– какав је био војни морал и правило службе на Кошарама, зашто су сви највећи напади са албанске стране били на велике православне празнике и како су судили српски војни судови за време НАТО бомбардовања.

Злочин без казне

Најважнији материјал кога смо емитовали у овим емисијама доноси аутентичан снимак највеће шиптарске терористичке акције, извршене 30. септембра 1998. године у близини Карауле Кошаре и албанске границе, када је у заседи убијено пет 19-годишњих српских војника на редовном одслужењу војног рока који су били у рутинском, првом обиласку терена (претходну ноћ били су тек стигли на Караулу). Терористи су снимали ову акцију, а на снимку се види тачан датум, припрема за напад, као и изрешетано возило Војске Југославије, таблица возила, убијени српски војник, као и крвави пир шиптарских терориста.

Нећемо престати да јавно постављамо питање: у којој то земљи на свету је могуће у сред бела дана у мирнодопском периоду из заседе убити пет војника на одслужењу војног рока? И да ли је овај случај икада судски процесуиран пред нашим или међународним судовима?

Један од гостију у емисији, Драган Вучковић, посведочио је ову причу, јер се налазио на положају на неколико километара од места заседе и са својом групом први је стигао на место злочина. Да ли имамо право да заборавимо жртву ових младића, настрадалих од терориста пола године пре почетка бомбардовања наше Отаџбине и три године пре рушења Светског трговинског центра у Њујорку?

О чему се све ћути?

Наши гости посебно су коментарисали невероватну чињеницу да у нашој држави могу да постоје политичке странке које се залажу за оно за шта се залажу и наши непријатељи: независност Косова и Метохије. Посебна опасност лежи и у другој крајности лажних родољубаца чији шарлатански и контрапродуктивни медијски и други покушаји потпуно одговарају слици Срба коју желе да прикажу они који нам не желе добро.

Отац једног од многобројних ратних хероја са Кошара рекао је да се поноси својим сином и његовим ратним друговима, и апеловао на надлежне да размисле о погубном цепању војног рока на војни и цивилни део, јер и данас неки војници служе на нашим караулама у тешким условима, док други иду у безбрижну цивилну службу. Он је изнео податак да се у селу Мијајловац, општина Трстеник, подиже јединствен спомен-парк, тријумфална капија и црква у част погинулих војника у време НАТО агресије.

Ратни ветеран Слободан Ненадић истакао је да његова генерација, која је 1998. са 18 година отишла на редовно одслужење војног рока, није много знала о Косову, али је на Караули открила запретену духовност и историју. По његовом сведочанству, на сваки ратни задатак ишло се тек по читању молитве, а највећи непријатељски удари из Албаније били су на велике српске празнике.

Тужилац је јавно сведочио о многим стварима које су мање познате јавности, а тичу се великих шиптарских терориста и убица, који су данас хероји и сарадници „међународне заједнице“. Нпр. из Хага ослобођени Фатмир Љимај био је директно надлежни командант штаба за област недалеко од села Клечка. Он је истражним и судским органима познат још из 1995. године када је осуђен у одсуству за напад на полицијско возило у Голубовцима. У истој терористичкој акцији још 1995. године, као и у бројним другим злочинима ОВК, учествовао је и „премијер Косова и Метохије“ – Хашим Тачи. Пре годину дана Суд за ратне злочине из Београда ослободио је и Синана Морину, такође оптуженог за злочине у селу Клечка.

Како је тужилац посведочио, српски војни судови процесуирали су и осудили за време НАТО бомбардовања велики број Срба који су се огрешили о ратна правила, без обзира да ли је у питању неодазивање на војни позив, самовољно напуштање јединице, разбојништво или тешка кривична дела.

Све су ово теме о којима се у Србији углавном ћути.

Facebook Twitter Email
  • Хуманитарна организација Браниоци отаџбине основана је, на иницијативу граничара са карауле Кошаре, као нестраначка, невладина и непрофитабилна организација.

    Организација се свакодневно бори да пробуди посрнуло Србство, веру, морал, патриотизам и родољубље.

    Основни задатак “браниоца отаџбине” је помоћ у рехабилитацији инвалида и рањених, помоћ незбринутим борцима и породицама погинулих.

  • Пријатељи

    Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања

    Српско друштво Задужбина

  • FACEBOOK БРАНИОЦИ

  • RSS