Сећамо ли се отаџбине 1

www.youtube.com/watch?v=T9ESOkDfBVE

Сећамо ли се отаџбине 2

www.youtube.com/watch?v=3BGYoBRW648

Сећамо ли се отаџбине 3

www.youtube.com/watch?v=jpJ-3gCyIzY

Сећамо ли се отаџбине 4

www.youtube.com/watch?v=lUsGbLomPWY

Сећамо ли се отаџбине 5

www.youtube.com/watch?v=ElrUOe97x9Q

Сећамо ли се отаџбине 6

www.youtube.com/watch?v=hMWUZI7lxB8

Сећамо ли се отаџбине 7

www.youtube.com/watch?v=cBCciVka7I8

О неким чудним догађајима Велимир Илић – Емисија Ћирилица

О статусу Космета – Велимир Илић – 26. јул 2010.

О улогама представника – Велимир Илић – 26. јул 2010.

Веома занимљиви ставови и нимало оптимистичне прогнозе будућности које износи Мајкл Руперт.

Преносимо део материјала са неких сајтова.

Лидери тих организација за сада о томе не говоре јавно, али се то јасно може видети на многобројним сајтовима који те идеје промовишу кроз разне спотове, који окупљају пажњу те популације (нарочито младих).

Такође, преносимо и неке догађаје и део изјава лица из политике или јавног живота.

www.youtube.com/watch?v=v7wzKPxZ408

www.youtube.com/watch?v=KKjUnEXQfn4

www.youtube.com/watch?v=jU7rolR9SxE

www.youtube.com/watch?v=6KHO_Q19mJY

www.youtube.com/watch?v=kcZ_YrZy_EY

www.youtube.com/watch?v=aCbI48dTVGs

Линк до књиге

www.youtube.com/watch?v=O66NsOZAheg

Неодвојиви узрок нестајања српског народа су и асимилативни процеси који су више него код других народа у окружењу овде пали на плодно тле. И то како кроз даљу историју као резултат насилних и политичких процеса, тако и у савременом добу кроз економски мотивисане и узроковане принуде.

Најужаснија рана на телу српскога народа је, међутим, убијање будућности кроз нерођено потомство. Утробно чедоморство сваке године у неповрат однесе град величине Новог Сада. Према статиситици Србија у овоме држи неславни рекорд међу европским народима.

Тенденције савременог света који се глобализује, перфидност и бруталност профитократије, савремене друштвене болести као што су наркоманија, алкохолизам и изопачења људске природе, друштвени инжењеринг, преобликовање идентитета народа, упросечавање потрошачке масе су општи оквир у којем се нашло и наше друштво и које додатно притискају већ довољно раслабљен и изморен народ. Индивидуализација и духовно осиромашење кидају ионако танке везе које одржавају људску заједницу. Вишедеценијско одступање од вере православне и удаљавање од Христа и Цркве Његове кључни је узрок раслабљености нашег народа којој плаћамо превисоку цену.

О овим и другим чињеницама сведоче припадници духовне и интелектуалне елите који су своје научне ставове, сазнања и резулатете истраживања понудили на увид јавности: Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Марко Сандаљ, оснивач Фондације Пријатељ Божији, академици Василије Крестић и Смиља Аврамов, Радован Тврдишић из Двери Српских, протојереј-ставрофор др Милош Весин, публицисткиња Биљана Спасић, професор на Универзитету у Кембриџу Небојша Радић, професор Марко Младеновић, свештеници Жељко Латиновић и Бранко Ћурчин, али и такозвани обични људи из народа, сељаци, мученици, страдалници…

Документарни филм “Срби – народ који нестаје“ пројекат је Фондације “Пријатељ Божји“ и њене филмске Продукције, мотивисан је жељом да се њиме опомене на трагичну стварност нашега народа као и потребом да се укаже на пут за њено превазилажење, на покајање и враћање Христу кроз Цркву Његову као једином путу ка поновном остварењу духовних вредности као темељу постојања и опастајања сваког па и српског народа.

Срби – народ који нестаје 1/9

www.youtube.com/watch?v=fBTM09S1fbA

Срби – народ који нестаје 2/9

www.youtube.com/watch?v=zl_ATwp25Y4

Срби – народ који нестаје 3/9

www.youtube.com/watch?v=GcyCWAAynnk

Срби – народ који нестаје 4/9

www.youtube.com/watch?v=zw5n6MuMgac

Срби – народ који нестаје 5/9

www.youtube.com/watch?v=G6XuGpsG3b8

Срби – народ који нестаје 6/9

www.youtube.com/watch?v=ln_-UwWKxHA

Срби – народ који нестаје 7/9

www.youtube.com/watch?v=iW0J_hJokd4

Срби – народ који нестаје 8/9

www.youtube.com/watch?v=JzQIFoAVY-Y

Срби – народ који нестаје 9/9

www.youtube.com/watch?v=FMGx49J3PFk

Малагурски у овом филму објашњава да је одговор на питање “зашто се распала Југославија у крвавом рату” далеко од оног који нуде медији, било они са запада или они из бивших југословенских република. За прави одговор, потребно је да се погледају и анализирају јавне изјаве и документи произашли на западу средином 80-их година. Рецимо, Реганова администрација је већ 1984. године циљала југословенску економију директивом NSDD 133, чији садржај је по први пут објављен у филму.

Такође, филм се осврће на Foreign Operations Appropriations Law 101-513 из 1990. године који је, упркос упозорењима југословенског премијера Анте Марковића да би очај становништва са тешким економским стањем могао повећати међуетничке тензије, без упозорења укинуо финансијску помоћ, кредите и позајмице Југославији у року од 6 месеци. Борис Малагурски не игнорише ни чланак Њујорк Тајмса од 8. маја 1992. године у ком је објављено да Пентагон неће толерисати ни једну другу силу у свету, чак и ако је само регионална.

“Тежина ланаца” има мирољубиву поруку за све народе на простору бивше Југославије.

До данашњег дана постоји велики број интересних група који шире своје митове о томе шта се заправо десило током 90-их, а митови се углавном своде на црно-беле приче које карактеришу једну страну као јединог кривца за рат. Мржњу и шовинизам Малагурски покушава да разобличи позитивним причама из ратова – показујући људе који су помагали једни другима без обзира на етничку припадност.

“Косово- можете ли да замислите“ (“Kosovo -- Can you Imagine?“)

www.youtube.com/watch?v=9nHWsWOgtiw

Оба филма је, такорећи, немогуће пронаћи на Интернету па их нудимо вашој пажњи на нашем сајту, а поставили смо и снимак Емисије “Без цензуре” ТВ Панонија Нови Сад у којој је гостовао Борис Малагурски.

Неки наши саборци су поставили питање где могу пронаћи текст Резолуције 1244 и Војно-техничког споразума.
Осим текста тих докумената, објављујемо и Анекс 1 и 2 које је усвојила група Г-8.

Резолуција 1244 Савета безбедности

Војно-технички споразум

Анекс 1 и 2

Група министара иностраних послова Г-8 је, на састанку у Петерсбург центру у Бону дана 6. маја 1999. године, усвојила „опште принципе о политичком решењу кризе на Косову“. Г-8 сачињавају: Русија и 7 најразвијенијих земаља света ( САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Канада и Јапан).

Након тога, представници САД, ЕУ и Русије су су се договорили и сачинили мировни план за окончање НАТО бомбардовања, који су у Београд донели министри Черномирдин (Русија) и Ахтисари (Финска).

Тај мировни план су 3. јуна 1999. године прихватиле Народна Скупштина Републике Србије и Влада Савезне Републике Југославије, након чега се могло приступити потписивању споразума.

Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова у Македонији.

Споразум су потписали генерал ВЈ Светозар Марјановић, генерал МУП РС Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.

Истог дана, министри иностраних послова Групе Г-8 су у Келну објавили прекид бомбардовања СРЈ, а Генерални секретар НАТО пакта Хавијер Солана (Шпанија) је тек сутрадан наредио суспензију бомбардовања.

10. јуна 1999. године усвојена је Резолуција број 1244 у Савету безбедности ОУН, са 14 гласова «за» и 1 уздржаним (НР Кина). Установљена је Мисија међународних безбедносних снага (KFOR) која, између осталог,  има обавезу да обезбеди мир и сигурност за све становнике Косова и Метохије.

Најзначајне одредбе Војно-техничког споразума

- Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама ВЈ и српском полицијом

- Повлачење Војске Југославије у Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у периоду од 11 дана

- Успостављење зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Црне горе, и то 5 км на копну и 25 км у ваздуху

- Обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК-а

Спровођење

Потисивањем Војно-технички споразум у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто време почео је улазак снага КФОРА и својеврсна трка између руских трупа које су биле стациониране у Босни и Херцеговини и НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији.

Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км.  На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла руска јединица са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији.  На Косово и Метохију први је стигао руски конвој са око 180-200 војника са обележијима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна, у 1.30, где су га сачекали Срби из Приштине а потом је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина.

Генерал Весли Кларк је наредио британском Генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродром, што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина.

Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код места Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.

Први контингент од око 800 немачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана на са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контигент КФОР-а у Ораховац.

Главни штаб КФОР је лоциран у Приштини.

КФОР сачињава 5 мултинационалних бригада распоређених на 5 сектора: Центар (Приштина) – Велика Британија, Исток (Гњилане) – САД, Запад (Пећ) – Италија, Север (Косовска Митровица) – Француска и Југ (Призрен) – Немачка.

Војска Југославије је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.

www.youtube.com/watch?v=2mXOtzyO3TM