ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ

Објављено | јул 10, 2016 | Нема коментара

У последње време преко средстава информисања, уз учешће различитих структура личности са не малом подршком представника власти, уз ретроактивно пробуђену свест, покрећу се иницијативе да се бројним жртвама искључиво на караули „Кошаре“ ода почаст подизањем споменика,  снимањем филма итд… Та иницијатива, иако закаснела, имала би смисла да разни мешетари, како из структура ВЈ у то време, с једне стране, тако и сада актуелних представника власти, са друге, не праве неопростиве и огромне грешке које се косе пре свега са људским кодексом понашања, етиком, а делује се и са позиције силе. Због чега?

Ко је себе ставио у позицију изнад Бога да дели жртве на оне које су вредне сваке пажње и почасти наспрам оних које су безвредне и нису ни за какву врсту помена? Да ли ту поделу врше родитељи којима су деца страдала па једном подижу споменик, а  другог бацају на депонију уместо да сахране на гробље? Да ли то раде команданти јединица којима све жртве нису исто вредне па онима из једног дела исте јединице држе помене и опела, а оне из другог дела не помињу и мисле да је и требало да страдају? Питајте команданта 125. мтбр или команданта ПрК које су им жртве важне, а које безвредне – сигурно од њих, при здравом разуму, нећете чути да жртве деле по поменутом аршину.

Господо свемогући политичари, да ли сте  жртве поплава 2014. године делили на вредне и безвредне па су вам рецимо жртве у Обреновцу биле за сваку пажњу, поштовање, пијетет и помоћ њиховим породицама у односу на жртве рецимо у Крупњу, Шапцу… на које нисте окренули главу?

Сво људство уставно легитимне државе, снага безбедности, становника, на сопственој међународно признатој територији  које је, у бруталном рату са терористима, побуњеницима и НАТО зликoвцима, дало своје животе, имају исти значај и тежину пред Богом, код нормалних руководилаца, родитеља и сваког људског бића. Да ли сте икада чули неког родитеља да ниподаштава страдање друге децe у односу на сопствену трагедију? Зашто то ви радите, кад то не раде они који носе у себи сву бол страдале младости?

Да ли је нормално да се у позитивном смислу истичу жртве са карауле „Кошаре“, а да њихови другови са линије одбране у борбеном додиру на суседним караулама „Морина“, „Богићевица“, „Ђеравица“ или нешто даље „Боро Вукмировић“, „Ликен“, „Горожуп“, „Орћуша“ и тако на свим другим караулама дуж границе са Р Албанијом или БЈР Македонијом, који су дали своје животе нису вредни помена? Да брука буде већа, сад делите на витезове и оне којима не треба поменути име чак и војнике и старешине из исте јединице, под истом командом, који су обезбеђивали границу на рејону караула „Морина“, „Боро Вукмировић“, „Ђеравица“ и били у борбеном додиру.

За оне необавештене, граница се поред линијског обезбеђења чувала и дубински па је у обезбеђењу границе, рецимо на караули „Кошаре“, учествовало преко 10 /десет/ јединица плус придодате специјалне снаге сходно насталој ситуацији. Како сада из тог јединственог система издвајате појединце и фаворизујете једне на уштреб знатно већег броја других? Примера ради, много веће снаге су покушале копнени пробој са територије Р Албаније на КиМ,  на правццу Кукс-Паштрик-Горожуп-Планеја и даље на нашу територију. Страхоте које су, том приликом, поднеле наше јединице на том делу одбране границе су биле незабележене у току рата. О томе и много чему другом, такође витешком, нико не прича ништа

Опет, зарад истине и правде, на првој линији, на самој граници према Р Албанији су биле граничне јединице 53. и 55. граничног батаљона. Што се не сетите тих најугроженијих и најистакнутијих младих витезова и питате њих шта они мисле о вашем славоспеву и идејама? Ако се мало више информишете, видећете да су војници, пре свих са карауле „Кошаре“, још 2003. године оформили хуманитарну организацију која себе није назвала „Браниоцима Кошара“ него се зове „Браниоци отаџбине“ – то су урадили својевољно јер они не деле своју отаџбину као што сада раде појединци.

У категорију „Браниоца отаџбине“ спадају сви који су положили своје животе без обзира на узраст, функцију, чин, пол, старост, киднаповани, они чије органе користе моструми свуд по свету или било шта друго. Међу њима су и они страдали у избегличким колонама, од немаштине као и они умирући од трајне загађености земље нуклеарним отпадом, којих има сваким даном све више. Урачунајте и све оне који ће помрети док не подигнете неко обележје.

Прави и одговорни моћници и о томе би требали да поведу рачуна и да подигну музеј са меморијалним обележјем свих жртава

Ко то себи даје за право да уноси злу крв међу, у току рата, јединственим партијама војника који су распоређивани дуж границе или свугде другде где се бранила отаџбина? Треба ли вашим неразумним одлукама да се ратни другови, саборци, класићи, сада међусобно гледају другим очима?

Намера да се из заједничког фронта одбране извуче само њен један део је злонамерна, смишљена и има за циљ да омаловажи све оно витешко што није до тада забележено у историји нашег народа. Да се баци кост око које ће се поклати они који су највише дали овој земљи и да растржу, откопавају и пребројавају мртве саборце да би неко од аутора тог пројекта ликовао на новој несрећи и нејединству. То што ви радите је душманска активност.

Пре него што одаберете саговорнике, завирите мало у расположива сазнања о њима – немојте да вам се заједно читав пројекат обије о главу. Шта ако онај кога величате или приказујете као хероја, јунака, команданта није ништа од тога, него се ради о дезертеру, кукавици, криминалцу или да су из његовог састава дезертирале читаве јединице или није никад помолио нос на страшном месту које присваја као своје легендарно бојно поље или је свој дом напустио богатији него што је био и много другог нечасног? Проверите ко себе сматра главним ликом романа, филма, серије – довољно сте паметни да, упоређењем основних подударних параметара, закључите о коме се ради. Проверите како су дељене буџетске паре бланко на руке појединим удружењима, а после неколико месеци циљно прављени и прихватани пројекти који су покривали малверзације – за све постоје ваљани докази и сведоци.

Немојте само рећи да  нисте добронамерно упозорени да се дозовете памети и све измерите како ваља да не би дали повода да се огласе сви они који имају чињенично шта рећи.

Мислимо да, без било каквих подела, треба донети добру одлуку и свакако направити монументално обележје за све оне који су дали своје животе зарад националних интереса, данашњег каквог таквог мира и слободе. За поштене намере имате максималну и широку подршку  свих структура посебно оних са прве линије фронта.

Facebook Twitter Email

Коментари

Коментари су закључани.

  • Хуманитарна организација Браниоци отаџбине основана је, на иницијативу граничара са карауле Кошаре, као нестраначка, невладина и непрофитабилна организација.

    Организација се свакодневно бори да пробуди посрнуло Србство, веру, морал, патриотизам и родољубље.

    Основни задатак “браниоца отаџбине” је помоћ у рехабилитацији инвалида и рањених, помоћ незбринутим борцима и породицама погинулих.

  • Пријатељи

    Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања

    Српско друштво Задужбина

  • FACEBOOK БРАНИОЦИ

  • RSS