Резолуција 1244 Савета безбедности
Објављено | октобар 1, 2011 | Нема коментара
Неки наши саборци су поставили питање где могу пронаћи текст Резолуције 1244 и Војно-техничког споразума.
Осим текста тих докумената, објављујемо и Анекс 1 и 2 које је усвојила група Г-8.
Резолуција 1244 Савета безбедности
Група министара иностраних послова Г-8 је, на састанку у Петерсбург центру у Бону дана 6. маја 1999. године, усвојила „опште принципе о политичком решењу кризе на Косову“. Г-8 сачињавају: Русија и 7 најразвијенијих земаља света ( САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Канада и Јапан).
Након тога, представници САД, ЕУ и Русије су су се договорили и сачинили мировни план за окончање НАТО бомбардовања, који су у Београд донели министри Черномирдин (Русија) и Ахтисари (Финска).
Тај мировни план су 3. јуна 1999. године прихватиле Народна Скупштина Републике Србије и Влада Савезне Републике Југославије, након чега се могло приступити потписивању споразума.
Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова у Македонији.
Споразум су потписали генерал ВЈ Светозар Марјановић, генерал МУП РС Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
Истог дана, министри иностраних послова Групе Г-8 су у Келну објавили прекид бомбардовања СРЈ, а Генерални секретар НАТО пакта Хавијер Солана (Шпанија) је тек сутрадан наредио суспензију бомбардовања.
10. јуна 1999. године усвојена је Резолуција број 1244 у Савету безбедности ОУН, са 14 гласова «за» и 1 уздржаним (НР Кина). Установљена је Мисија међународних безбедносних снага (KFOR) која, између осталог, има обавезу да обезбеди мир и сигурност за све становнике Косова и Метохије.
Најзначајне одредбе Војно-техничког споразума
- Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама ВЈ и српском полицијом
- Повлачење Војске Југославије у Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у периоду од 11 дана
- Успостављење зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Црне горе, и то 5 км на копну и 25 км у ваздуху
- Обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК-а
Спровођење
Потисивањем Војно-технички споразум у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто време почео је улазак снага КФОРА и својеврсна трка између руских трупа које су биле стациониране у Босни и Херцеговини и НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији.
Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км. На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла руска јединица са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији. На Косово и Метохију први је стигао руски конвој са око 180-200 војника са обележијима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна, у 1.30, где су га сачекали Срби из Приштине а потом је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина.
Генерал Весли Кларк је наредио британском Генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродром, што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина.
Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код места Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.
Први контингент од око 800 немачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана на са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контигент КФОР-а у Ораховац.
Главни штаб КФОР је лоциран у Приштини.
КФОР сачињава 5 мултинационалних бригада распоређених на 5 сектора: Центар (Приштина) – Велика Британија, Исток (Гњилане) – САД, Запад (Пећ) – Италија, Север (Косовска Митровица) – Француска и Југ (Призрен) – Немачка.
Војска Југославије је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.
Коментари
Пошаљите коментар
