Има ли смисла војнички бранити отаџбину

Објављено | октобар 7, 2009 | Нема коментара

У оквиру емисији телевизијске продукције Двери српске отворили смо циклус од три живе емисије на тему прећутаних српских ратних хероја из 1998. и 1999. године и такође прећутаних шиптарских злочина над српским народом на Косову и Метохији.

У прве две емисије учествовали су: Милан Миленковић, пензионисани пуковник Војске Србије, Божо М. Кецовић, ратни ветеран и Драган Вучковић, председник Хуманитарног удружења „Браниоци отаџбине 1998/99“ и ратни херој са Кошара. У трећем наставку гости су били: Миодраг Сурла, заменик окружног јавног тужиоца у Приштини 1995-2004, Животије Милићевић, отац погинулог војника Драган Милићевића Шумара и Слободан Ненадић, члан Хуманитарног удружења „Браниоци отаџбине 1998/99“ и ратни инвалид и херој са Кошара. У емисијама су емитовани ексклузивни видео снимци шиптарских злочина над Србима из њихових извора, који до сада никада нису приказани на нашим медијима, а до којих је наша редакција дошла уз помоћ „Бранилаца отаџбине“.

По први пут на нашим медијима могла се чути пуна истина о мартовској класи Војске Југославије из 1998. године, голобрадим младићима од 18 година који су као војници на редовном одслужењу војног рока провели годину и по дана на Караули Кошаре у одбрани копнене границе према Албанији. Једва 100 српских војника одбранило је границу коју су нападале добро наоружане шиптарске терористичке јединице од неколико хиљада припадника, све време потпомагане НАТО-авијацијом. Где су данас ови ратни хероји и какав је однос државе према њима?

Има ли смисла војнички бранити отаџбину

 

Злочин без казне

Најважнији материјал кога смо емитовали у овим емисијама доноси аутентичан снимак највеће шиптарске терористичке акције, извршене 30. септембра 1998. године у близини Карауле Кошаре и албанске границе, када је у заседи убијено пет 19-годишњих српских војника на редовном одслужењу војног рока који су били у рутинском, првом обиласку терена (претходну ноћ били су тек стигли на Караулу). Терористи су снимали ову акцију, а на снимку се види тачан датум, припрема за напад, као и изрешетано возило Војске Југославије, таблица возила, убијени српски војник, као и крвави пир шиптарских терориста.

Нећемо престати да јавно постављамо питање: у којој то земљи на свету је могуће у сред бела дана у мирнодопском периоду из заседе убити пет војника на одслужењу војног рока? И да ли је овај случај икада судски процесуиран пред нашим или међународним судовима?

О чему се све ћути?

Наши гости посебно су коментарисали невероватну чињеницу да у нашој држави могу да постоје политичке странке које се залажу за оно за шта се залажу и наши непријатељи: независност Косова и Метохије. Посебна опасност лежи и у другој крајности лажних родољубаца чији шарлатански и контрапродуктивни медијски и други покушаји потпуно одговарају слици Срба коју желе да прикажу они који нам не желе добро.

Отац једног од многобројних ратних хероја са Кошара рекао је да се поноси својим сином и његовим ратним друговима, и апеловао на надлежне да размисле о погубном цепању војног рока на војни и цивилни део, јер и данас неки војници служе на нашим караулама у тешким условима, док други иду у безбрижну цивилну службу. Он је изнео податак да се у селу Мијајловац, општина Трстеник, подиже јединствен спомен-парк, тријумфална капија и црква у част погинулих војника у време НАТО агресије.

Ратни ветеран Слободан Ненадић истакао је да његова генерација, која је 1998. са 18 година отишла на редовно одслужење војног рока, није много знала о Косову, али је на Караули открила запретену духовност и историју. По његовом сведочанству, на сваки ратни задатак ишло се тек по читању молитве, а највећи непријатељски удари из Албаније били су на велике српске празнике.

Тужилац је јавно сведочио о многим стварима које су мање познате јавности, а тичу се великих шиптарских терориста и убица, који су данас хероји и сарадници „међународне заједнице“. Нпр. из Хага ослобођени Фатмир Љимај био је директно надлежни командант штаба за област недалеко од села Клечка. Он је истражним и судским органима познат још из 1995. године када је осуђен у одсуству за напад на полицијско возило у Голубовцима. У истој терористичкој акцији још 1995. године, као и у бројним другим злочинима ОВК, учествовао је и „премијер Косова и Метохије“ – Хашим Тачи. Пре годину дана Суд за ратне злочине из Београда ослободио је и Синана Морину, такође оптуженог за злочине у селу Клечка.

Како је тужилац посведочио, српски војни судови процесуирали су и осудили за време НАТО бомбардовања велики број Срба који су се огрешили о ратна правила, без обзира да ли је у питању неодазивање на војни позив, самовољно напуштање јединице, разбојништво или тешка кривична дела.

Све су ово теме о којима се у Србији углавном ћути. Редакцијски савет телевизијске продукције „Двери српске“ за март 2009. најављује нови циклус емисија са новим ексклузивним снимцима и гостима до којих смо у међувремену дошли. Такође, Српски сабор Двери у сарадњи са „Браниоцима отаџбине“ и Српском мрежом у целини припрема циклус трибина широм Српских земаља на којима ће учествовати ратни хероји и ветерани последњег косовског рата и бити представљен овај аутентични видеоматеријал, као и нови тематски број часописа „Двери српске“, посвећен 10-годишњици од НАТО-бомбардовање.

Facebook Twitter Email

Коментари

Коментари су закључани.

  • Хуманитарна организација Браниоци отаџбине основана је, на иницијативу граничара са карауле Кошаре, као нестраначка, невладина и непрофитабилна организација.

    Организација се свакодневно бори да пробуди посрнуло Србство, веру, морал, патриотизам и родољубље.

    Основни задатак “браниоца отаџбине” је помоћ у рехабилитацији инвалида и рањених, помоћ незбринутим борцима и породицама погинулих.

  • Пријатељи

    Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања

    Српско друштво Задужбина

  • FACEBOOK БРАНИОЦИ

  • RSS